„Чувари огњишта“ су невладина, непрофитна и нестраначка организација основана са циљем деловања у области очувања и јачања српске породице, неговања традиционалних вредности и историјскиг идентитета, православља, рехабилитације угрожених подручија, оживљавања села, стварања услова за државну инклузију и останак младих у својој земљи, интеркултуралног дијалога, организовања активности у циљу очувања природних ресурса, подстицања научног, привредног, економског и културног развоја и просперитета српског друштва.

Отац Андреј, старешина манастира Светог Првомученика Архиђакона Стефана у Сланцима, благословио је оснивање „Чувара огњишта“ на Митровдан 2015. године. Свети апостол првомученик Стефан био је заштитник српске државе у доба Немањића, а манастир у Сланцима крај Београда је и метох манастира Хиландар и жива духовна веза са њим.

Празник Светог великомученика Димитрија је и крсна слава „Чувара огњишта“. У нашем народу је позната изрека: ,,Митров данак, хајдучки растанак – Ђурђев данак хајдучки састанак“, јер су се на Митровдан хајдуци разилазили и одлазили да презиме код јатака, да би се опет састали на Ђурђевдан. Срби сматрају да тада почиње зима и зато док гора не озелени, хајдуци су време проводили крај огњишта где се уз приче и гусле чувала традиција и дух наш српски. Веза између два свеца је постојала и пре хајдучких дана, што се може видети у манастиру Дечани где је свети ратник, као велики борац за хришћанство, осликан у ратничкој опреми са штитом и шлемом, поред Светог Ђорђа. Иначе су Марков манастир, манстир Велика Ремета и манастир Дивљане уз бројне помесне православне Цркве посвећени Светом Димитрију.

Удружење је фокусирано на очувању традиционалних вредности, норми, унутрашњих начела којима су се руководили наши преци, неговањем свега најлепшег што је дала наша култура. Неговањем духа. Уверени смо да без тог унутрашњег очувања и развитка, нема ни научног, привредног, културног развоја и просперитета српског друштва. Неговање традиције и веродостојних вредности нашег народа доноси континуитет као опште духовно и интелектуално добро. Тако се наставља и надограђује најбоље од прошлог, тако се основно и есенцијално чува и богати, и једино тако се долази до трајног просперитета у свим областима живота.

Србију и српски народ видимо у хармонији традиционалног и савременог, душевном миру појединца и државе, земљу и народ у благостању и полету, место у које се враћају нараштаји наших исељеника, где свако може дати најбоље од себе.